"Istraživanje predstavlja gledanje u ono u šta svi gledaju i razmišljanje o onome o čemu niko drugi nije razmišljao." - Albert Szent-Györgyi.
Naučnoistraživački rad zvuči dosta strašnije nego što to zaista jeste. Nedavno sam na studentskom kongresu u Foči imao priliku da upoznam mnoge zanimljive ljude, a jedna od njih je svakako Sandra, zvijezda današnjeg intervjua. Sandra je nedavno ušla u svijet nauke, a zajedno sa njom ćemo proći kroz osnovna pitanja koja muče svakog studenta koji se nikada nije sreo sa procesom pisanja naučnog rada. Nadam se da će među vama biti onih koji će nakon čitanja ovog članka biti otvoreniji ka ovom veoma interesantnom dijelu studiranja
Hajde za početak da se predstaviš svima onima koji ovo čitaju. Dakle prvo da ispucamo ona dosadna pitanja – ko si, odakle si, šta studiraš i tako to.
Ja sam Sandra Arsov, student (uskoro) pete godine farmacije na Fakultetu medicinskih nauka Univerziteta u Kragujevcu.
Otkud uopšte ideja da se baciš u vode naučnih radova?
Ideja da krenem da se bavim pisanjem naučnog rada je došla tako što sam puno slušala o kongresima i mnogo starijih kolega mi je reklo da je to nešto što moram da probam dok sam student.
Koliko si kongresa do sada posjetila?
Do sada sam bila na 62. Kongresu biomedicinskih nauka na Kopaoniku i sad na drugom kongresu biomedicinskih nauka u Foči.
Da li ti je bila frka prije nego što si započela sa izradom sopstvenog rada? Šta bi poručila svima onima koji imaju želju da krenu tim putem, ali možda smatraju da nisu dovoljno spremni za tako nešto?
Pa nije mi bilo baš svejedno što se pisanja rada tiče iz razloga što sam mislila da je to dosta komplikovano i da sve moram sama da radim. Onima koji žele da se bave pisanjem naučnog rada bih savetovala da slobodno probaju, da nemaju strah i da to nije ništa komplikovano, kao i to da je normalno da ne mogu sada da znaju sve oko pisanja rada. Ja sebe nisam smatrala dovoljno spremnom , što je u neku ruku i normalno kad se sa nečim susrećeš prvi put, ali profesor koji je mentor za pisanje rada je tu za pomoć, tako da u glavnom ne bude problema i na kraju svi odrade eksperiment i napišu rad bez problema.
Prema tvom iskustvu, da li je lako naći mentora za neki eksperiment i kako se bira tema za neki naučni rad?
Što se mentora tiče, na našem fakultetu je lako naći mentora jer imamo puno mladih profesora koji hoće da rade sa studentima. Što se mentora za neki kongres tiče, može biti malo teže, jer se studenti sete u decembru ili januaru da traže mentora, dok studenti završnih godina koji pišu diplomske radove to urade na početku akademske godine, pa onda profesori nemaju toliko tema i toliko vremena da prime veći broj studenata. Znači - ako hoćeš na kongres nađi mentora u oktobru. Dodala bih i to da možete da pišete rad sa starijim kolegom koji piše diplomski, odnosno da budete koautor, pa da zajedno idete na kongres što je super stvar, jer sav posao delite na pola 👌🏻
Što se teme tiče, profesor kome se obratite u glavnom ima spremne teme i on vam ponudi. U mom slučaju nije bilo tako, već sam zajedno sa profesorkom smislila temu, ali to nije ništa komplikovano ni teško. Svima se svidela tema i bila je dosta zanimljiva.
Koliko dugo traje proces izrade naučnog rada i koliko je teško uskladiti sa svakodnevnim obavezama na faksu?
Proces izrade naučnog rada zavisi prvo od eksperimenta koji radite, da li radite sa eksperimentalnim životinjama, da li radite sa ljudima, odnosno da li imate ankete i slično. Moja tema je zahtevala rad sa životinjama oko 2 nedelje. Postoje naravno i eksperimenti koji traju i po mesec dana, ali i neki koji se rade dosta duže, 3-4 meseca (zbog toga sam i naglasila da je bitno na vreme se obratiti profesoru za temu).
Što se usklađivanja sa obavezama na fakultetu tiče, ja lično i nisam imala problema, rad sa životinjama mi je oduzimao po 2 sata dnevno. Kada je pisanje rada u pitanju, ako znate da pretražujete dostupnu literatura to ide dosta lako. Ja naravno nisam sve sama pisala, jer nisam ni znala detaljno kako to ide. Na primer, rezultate rada mi je odradila profesorka, jer ona to sigurno zna bolje od mene plus sa statistikom kao predmetom tek treba da se sretnem na petoj godini i prosto nije bilo ni za očekivati da ja odradim taj deo rada. Naravno, kako koji deo rada napišete, šaljete profesoru i on je tu da ispravi sve što treba. Neće vas niko poslati na kongres, a da nešto nije napisano kako treba. Savetujem da sve što radite usput i slikate, generalno rad i prezentacija budu mnogo bolji kad imate svoje fotografije procesa.
Studentski kongresi su daleko više od samog prezentovanja radova. Koje su za tebe najveće prednosti odlaska na neki od studentskih kongresa?
Naravno da kongresu nisu samo edukativnog karaktera. Meni je dosta bitno druženje, na kongresima možete upoznati kolege iz drugih gradova i zemalja (kongres na Kopaoniku je internacionalnog karaktera). Druženje sa kolegama sa vašeg fakulteta takođe može da se poboljša. Meni je kongres značio za poboljšanje javnog nastupa, jer nikad nisam bila sigurna u sebe i trema me pojede uvek kad pričam pred nepoznatim ljudima. Takođe, možete ići na radionice, druge sesije, možete da čujete sve što vas zanima. I naravno, žurke su uvek tu najbolji deo, kao i uvek kad su studentski događaji u pitanju.
Za kraj nam reci da li sebe vidiš u budućnosti u istraživačkim vodama ili ćeš ipak odabrati nešto drugo?
Iskreno, ne znam šta da odgovorim na ovo pitanje. Da ste me pitali ovo pre godinu- dve odmah bih rekla da želim da ostanem na fakultetu i da se bavim naučnim radom. Sada su se neke stvari promenile, postoji više stvari koje me zanimaju. Upisala bih doktorske studije, ali da li bih nastavila sa naučim radom, nisam sigurna, ali obzirom na to da mi uopšte ne ide loše, možda se na kraju i ostvarim na tom polju.
I to bi bilo to što se tiče ovog intervjua. Kao što vidite, kada krenete sa naučnoistraživačkim radom, niko od vas ne očekuje da ste eksperti i da sve znate, već je to jedan lagan proces, gdje stalno na raspolaganju imate svog mentora. Istina, u zavisnosti od tipa samog naučnog rada, nekada ćete provoditi više, a nekada manje vremena radeći eksperiment, ali sve je potpuno izvodljivo i može se uskladiti sa svakodnevnim obavezama na fakultetu. Odlazak na kongrese je svakako šlag na torti i iskustvo koje svaki student treba da iskusi, ako ne kao aktivni učesnik sa radom, onda kao pasivni učesnik, jer se na taj način stvaraju konekcije koje će itekako značiti u daljem profesionalnom radu. To bi bilo to, srećno sa radom!
Comments