📍 Obala japanske reke Kamo, 17. vek
- Yamato, mlađi si, potrči i donesi ono vino za specijalne prilike, red je da proslavimo kako valja!
- A šta mi to slavimo danas?
- Pa zaboga, kako ne znaš? Tvoja tetka danas slavi 243. rođendan! Znaš koliko tvoj deda voli to vino, a i pradeda kaže da ga uvek seća na mladost, mnogo će se obradovati ako im ponesemo. Ne zapitkuj previše, požuri!
Nama malčice čudan, Japancima tada sasvim normalan razgovor. Rečica Kamo je sa svih strana bila okružena nekom misterioznom biljkom ružičastih cvetova, što je oduvek inovativne Japance navelo na pomisao da stave biljku u vino i piju taj napitak u nadi da će tako produžiti životni vek. Legenda kaže da su svi stanovnici tog gradića na obali reke živeli minumum 130 godina, a da je pomenuta slavljenica dočekala čak i tristotu!
Iz Japana putujemo u Englesku. Nesuđeni teolog, ali na svu sreću, veoma cenjeni engleski lekar, botaničar (i astrolog) Nikolas Kalpeper je jednom prilikom rekao:
I tek posle ovih reči dugovečnost Japanaca ima logike- oni su korišćenjem ove biljke bili zaštićeni od svih emocionalnih oscilacija.
I tako je, iako potiče iz Azije, srdačica (Leonurus cardiaca) pustila svoje korenje u zemlju i srca Evropljana, postepeno opravdavajući sve medicinske benefite koji su joj bili pripisani. Verovali ili ne, nailazimo na još jednu povezanost biljnog sveta i kralja životinja, budući da “leonurus” potiče od dve reči-leon kao lav i ura kao rep, a ovakav naziv je nastao zbog ružičaste cvasti koja podseća na lavlji rep. S obzirom da dosta liči na koprivu, srdačica se zove još i kopriva od srca, a na engleskom je poznatija kao motherwort- u nastavku će vam biti jasnije zašto.
Kao što joj sam naziv kaže, srdačica je od davnina smatrana izuzetno važnom za očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema, i to za lečenje palipitacija i drugih srčanih problema, naročito onda kada su oni povezani sa anksioznošću i stresom, ali i za lečenje ginekoloških problema poput amenoreje, dismenoreje, anksioznosti u menopauzi i postpartalne depresije. Osim u svrhe lečenja, srdačica je u nekim zemljama čest začin u supama i drugim jelima, ali i sredstvo za aromatizaciju piva.
Pošto je primećeno da srdačica deluje povoljno na reproduktivno, ali i na psihičko zdravlje žena u osetljivim životnim periodima, u Staroj Grčkoj je trudnicama bilo dozvoljeno konzumiranje čaja kako bi ublažile nervozu i napetost. Međutim, to je bila kobna greška, jer se tek kasnije otkrilo da srdačica dovodi do kontrakcija materice, a samim tim povećava rizik od pobačaja, pa je nadalje zabranjeno njeno korišćenje kod trudnica.
Kao što to uvek mora biti, naučnici proučavanjem prisutnih sastojaka i mogućih mehanizama njihovog dejstva na ljudsko zdravlje, potkrepljuju ili osporavaju određene tvrdnje vezane za tradicionalno korišćenje biljaka u medicini.
Tako je otkriveno da srdačica poseduje mnoštvo aktivnih komponenti: furanske diterpene (leokardin, leosibiricin), alkaloide (stahidrin i leonurin) , iridoide (ajugol, lavandulifoliozid), sterole, ursolnu , kafeinsku i hlorogensku kiselinu. Svi ovi mali ratnici pojedinačno ili udruženim snagama deluju antiaritmički, antiinflamatorno, antibakterijski, kardioprotektivno, neuroprotektivno, antispazmolitički, analgetički, emenagogno, adstringentno... No, dosta nabrajanja, sada ćemo se pozabaviti strategijama za postizanje ovih efekata.
Kardioprotekcija, kao najznačajniji efekat, nastaje tako što ekstrakt srdačice reguliše funkciju L-tipa kalcijumskih kanala, kalijumskih Ikr kanala i If kanala koji su prisutni u sinoatrijalnom čvoru, što pogoduje održavanju normalnog srčanog ritma. Ursolna kiselina kao antioksidans štiti srce blokirajući stvaranje štetnog vodonik-peroksida, dok stahidrin poboljšava funkciju endotela krvnih sudova. Nakon 28 dana korišćenja ekstrakta srdačice, učesnici jednog istraživanja sa arterijskom hipertenzijom 1. odnosno 2. tipa su se mogli pohvaliti dobrom regulacijom sistolnog i dijastolnog pritiska, srčanog ritma, ali i psihoemocionalnog statusa.
Zbog pomenutog dejstva na palpitacije i anksioznost, preporuka je korišćenje srdačice kod obolelih od hipertireoze, upravo zbog ublažavanja prisutnih simptoma, dok se rozmarinska kiselina smatra odgovornom za regulaciju proizvodnje tireoidnih hormona. S obzirom na prisustvo tanina, srdačica deluje povoljno i na digestivni trakt, pa se može koristiti kod blažih oblika dijareje.
Ako bismo morali da izdvojimo najmoćniji sastojak srdačice, to bi svakako bio leonurin. Kao moćan antioksidativni, antiinflamatorni i antiapoptotski agens, leonurin je od davnina poznat kao regulator menstruacije i simptoma PMS-a, ali to nije jedina njegova indikacija. Smanjenjem nivoa lošeg holesterola i triglicerida igra važnu ulogu u lečenju ateroskleroze. Naročito je koristan kod osoba koje su preživele infarkt miokarda, s obzirom da motiviše obolele kardiomiocite da ustanu, zapnu i krenu u borbu protiv daljeg oštećenja. Pored kardioprotekcije, leonurin ostvaruje i neuroprotektivno dejstvo, poboljšavajući stanje obolelih od Alchajmerove bolesti, Parkinsonove bolesti, epilepsije, multiple skleroze i depresije. Morrisov test vodenog lavirinta je pokazao da leonurin povoljno utiče čak i na prostorno učenje i pamćenje. Jedina prepreka leonurina da ostvari svoj pun potencijal je njegova niska bioraspoloživost i loša rastvorljivost u mastima, pa se stoga traži najpogodnija formulacija u kojoj bi leonurin mogao da dostigne svoj maksimum. Taj maksimum se još uvek jasno ne vidi, ali smo sve bliži njemu, budući da naučnici aktivno istražuju korićenje leonurina i za druge indikacije, poput kancera prostate, bolesti jetre i bubrega, astme i osteoporoze.
Paradoksalno svemu što ste dosad pročitali, srdačica je u vreme vladavine kraljice Viktorije simbolizovala skrivenu ljubav. Ne treba im zameriti, nisu poznavali njen temperament, ali smo zato tu mi da to ispravimo. Bezgranična ljubav- kako vam zvuči ova simbolika? Ja sam sigurna da joj mnogo bolje pristaje.
Reference:
Wojtyniak K, Szymański M, Matławska I. Leonurus cardiaca L. (motherwort): a review of its phytochemistry and pharmacology. Phytother Res. 2013;27(8):1115-1120.
Fierascu RC, Fierascu I, Ortan A, et al. Leonurus cardiaca L. as a Source of Bioactive Compounds: An Update of the European Medicines Agency Assessment Report (2010). Biomed Res Int. 2019;2019:4303215.
Huang L, Xu DQ, Chen YY, Yue SJ, Tang YP. Leonurine, a potential drug for the treatment of cardiovascular system and central nervous system diseases. Brain Behav. 2021;11(2):e01995.
Angeloni S, Spinozzi E, Maggi F, et al. Phytochemical Profile and Biological Activities of Crude and Purified Leonurus cardiaca Extracts. Plants (Basel). 2021;10(2):195. Published 2021 Jan 21.
Liang B, Cui S, Zou S. Leonurine suppresses prostate cancer growth in vitro and in vivo by regulating miR-18a-5p/SLC40A1 axis. Chin J Physiol. 2022;65(6):319-327.
Comments