Sasvim je logično da je umetnik (čitaj pevač) u zanosu okupiran stvaranjem novog dela ili dobrom interpretacijom već postojećeg, pa nema ni mesta ni vremena za zle misli. Međutim, ako uho slušaoca nije oduševljeno zvukom koji do njega dopire, onda pevač (ne)svesno nanosi zlo sluhu i duši dotičnog, zar ne?
Davna švedska izreka kaže: „Those who wish to sing always find a song“.
Ja bih je malo korigovala: “Those who wish to sing must always have a well-prepared, magical voice, beautiful song and a lot of charisma!"
Harizma se ne može stvoriti tamo gde je nema, ali se na pripremi i poboljšanju glasovnih mogućnosti može raditi. Možda se pitate ima li priroda praktično rešenje za to. A kad nije imala?
Švedski naučnik Karl Line je istraživao i pisao o njenim svojstvima (što znači da je gorenavedena švedska izreka nastala još ranije), Grci i Rimljani su je još pre 2000 godina koristili kao protiotrov i antitumorski agens, a u Francuskoj su njen napitak još od davnina koristili pevači pred sam nastup ili u pauzama- po svemu sudeći, čini se da strižuša (Sisymbrium officinale, ranije Erysimum officinale) ima mnogo veću moć nego što bi se moglo pretpostaviti za običan poljski, žuti cvetić. Zbog popularnosti u pevačkom krugu, naziva se i trava pevača, a sinonimi su joj i pitoma ognjica, divlja gorušica, strižica, dok je na engleskom poznata kao hedge mustard.
Strižuša se najčešće koristi kao sveža, jer sušenjem u velikoj meri gubi lekovitost. Njeni listovi su čest sastojak u salatama, a ukusom podseća na crnu slačicu. Već od maja kreće skupljanje cvetnog nadzemnog dela i tada treba oprezan da ne dođe do zabune i mešanja sa sličnim biljnim vrstama - veoma je važno da pročitate detaljno njen opis pre nego što krenete u potragu!
I zaista, sa punim pravom je nazvana trava pevača. Strižuša je veoma korisna za očuvanje i poboljšanje zdravlja respiratornog trakta, pa se koristi u tretmanu bola u grlu, promuklosti, afonije, faringitisa, laringitisa, kašlja, ređe u tretmanu astme, a poboljšava i apetit (da ne bude da niste upozoreni).
Iako ognjica nažalost nije čest predmet naučnih ispitivanja, postoji mnogo ohrabrujućih, eksperimentalno dokazanih činjenica koje su dovoljan podstrek da se nastavi dalje i iskoristi maksimalno medicinski potencijal ove biljčice.
Strižuša se može zasigurno može pohvaliti antimikrobnim dejstvom, s obzirom da dokazano inhibira rast određenih bakterija i gljivica. Najranjivije bakterije su E. colli, Clostridium perfringens, Enterococcus faecalis i Micrococcus luteus, a gljivice Aspergillus niger, Saccharomyces cerevisae i Penicillium species, dok su bakterije prisutne u hrani (Staphilococcus aureus i Bacilus cereus) otpornije od prethodno navedenih mikroba. Svež biljni materijal je pokazao mnogo izraženiji inhibitorni potencijal u odnosu na sušeni, što znači da strižušu treba koristiti u svežem obliku kad god je to moguće. Mikrobi bi srećno živeli da nije glukozinolata i njihovih produkata, ali oni nisu strah i trepet samo za mikrobe. Istraživanja su pokazala da glukozinolati (posebno glukoputranjivin) imaju antitumorsko dejstvo, tj. da kroz različite faze inhibiraju nastanak tumora (naročito tumora dojke), pa je korisno uvrstiti ognjicu u ishranu kako bi se prevenirao nastanak kako tumora, tako i drugih hroničnih degenerativnih bolesti.
Takođe, strižuša je snažan antioksidans, što je značajno za sve nas, ali naročito za pušače koji imaju slabiju sposobnost eliminisanja štetnih slobodnih radikala. Budući da je oksidativni stres glavni neprijatelj zdravih glasnih žica, naučnici dokazima potkrepljuju viševekovnu primenu strižuše u lečenju bolesti gornjeg respiratornog trakta. Postoje naznake da strižuša ima i miorelaksantno dejstvo, što bi bila još jedna srećna vest za pevače. Reklo bi se da su pevači prvi umetnici kojima je priroda podarila “večni eliksir” čiji ću vam način pripreme ostaviti u nastavku.
Čaj za pevače
Kašičicu sveže strižuše prelijte sa 2,5 dl ključale vode i ostavite da odstoji ne duže od 5 minuta. Nakon toga procedite i pijte u gutljajima. Za pravi efekat popijte 3-4 šolje dnevno. A onda glasno zapevajte i po reakciji okoline zaključite da li čaj deluje!
Ako ne stignete da pronađete biljku sada ,već kasnije kao zrelu, 6 g izdrobljene biljke prelijte sa 2,5 dl ključale vode i ostavite da odstoji 20 min. Uz čaj možete jesti i suvo grožđe, to će pojačati blagotvorni efekat čaja!
Budite oprezni, smatra se da strižuša stupa u interakcije sa digoksinom, makrolidnim i tetraciklinskim antibioticima i diureticima. Ukoliko imate neku bolest srca i lečite istu, ne pijte čaj od strižuše! Jer zapamtite, priroda je naš najveći prijatelj, ali samo onda kada njene darove koristimo u pravo vreme, na pravi način. A sada kad ste završili čitanje, trk na sastavljanje muzičkog repertoara, a u maju u pohod na strižušu!
Literatura:
Milovanović Dragiša. Atlas lekovitog bilja- Beograd, 2005.
Zorzan M, Zucca P, Collazuol D, Peddio S, Rescigno A, Pezzani R. Sisymbrium officinale, the Plant of Singers: A Review of Its Properties and Uses. Planta Med. 2020;86(5):307-311.
Đulović A, Popović M, Burčul F, et al. Glucosinolates of Sisymbrium officinale and S. orientale. Molecules. 2022;27(23):8431.
Khalid M, Amayreh M, Sanduka S, et al. Assessment of antioxidant, antimicrobial, and anticancer activities of Sisymbrium officinale plant extract. Heliyon. 2022;8(9):e10477.
Commenti