“Očima kao u gazele, mogla je u svakom trenu, iz zasede, jednim jedinim pogledom hiljadu duša prostreliti. Šta rekoh? Jednim treptajem oka mogla je sav svet usmrtiti.”
Pišući o ljubavi sa tragičnim krajem, persijski pesnik u 12. veku verovatno nije ni slutio da bi jedan njegov citat mogao da opiše trend lepote koji je zavladao Venecijom u doba renesanse. Naime, Venecijanke su veliku moć pripisivale pogledu, do te mere da su čak ukapavale kapi bobica jedne biljke u oči, ne bi li proširile zenice i izgledale privlačnije, ne mareći za potencijalne štetne efekte. Da li su se ugledale na Kleopatru koja je ovaj trik primenjivala još pre nove ere, ostaće misterija. Kasnije su i Parižanke podlegle ovom uticaju, što može posvedočiti delo renesansnog slikara Ticijana “Žena sa ogledalom” izloženo u Luvru, koje prikazuje upravo jednu od pripadnica ovog “trenda”. Ako vam kažem da moćan sastojak ove biljke rastvoren u vodi čak i u odnosu 1:130 000 može proširiti zenice, da li zaključujete o kojoj biljci je reč?
Mračna istorija misterioznih ubistava u koje je bila upletena nije sprečila Atropu belladonnu (velebilje) da dospe na visoku lestvicu u svetu medicine. Reč “Atropa” je data upravo po Atropi, jednoj od tri sestre suđaje (“Mojre”) koja po predanju preseca nit života i predaje dušu smrti, dok “bella donna” na italijanskom znači “lepa žena”, što s obzirom na primenu u renesansi ne treba ni pojašnjavati. Ova biljka pripada porodici pomoćnica (Solanaceae), poznata je i kao smrtonosna noćurka, a tako smrtonosnom je upravo čine alkaloidi atropin i skopolamin.
Počevši svoju karijeru u antičkom dobu, atropin je postepeno širio krug indikacija- koristio se za ublažavanje bolova kod šarlaha i hepatitisa, za lečenje epilepsije, žutice, neuroloških i kožnih bolesti, da bi njegov fiziološki efekat bio i naučno dokazan 1819. godine. Grčki farmaceut Mejn je 1831. godine uspeo da dobije čistu kristalnu formu atropina, a za njegovu sintezu iz tropina i tropinske kiseline je 70 godina kasnije bio zaslužan nemački hemičar Ričard Vilštater. U periodu od sredine 19. do sredine 20. veka, atropin se koristio u vidu flastera koji su se mogli kupiti u apoteci bez recepta, a koji su lečili veliki broj bolesti, od hroničnog reumatizma i lumbaga, do plućne tuberkuloze. Pošto su ovi flasteri sadržali i akonitin, otrovni alkaloid biljke Aconitum napellus, ljudi su se dosetili da mogu istisnuti otrovnu tečnost iz flastera i njom trovati svoje neprijatelje, što je obustavilo dalju proizvodnju i prodaju flastera.
Atropin deluje kao nespecifični, reverzibilni antagonista muskarinskih receptora blokirajući efekte acetilholina i drugih holinskih estara na glatke mišiće, srce, egzokrine žlezde i centralni nervni sistem. Koristi se kao lek prvog izbora u lečenju simptomatske bradikardije kada njeni uzroci nisu reverzibilni, pa čak i kod dece kod kojih je ona pretežno uzrokovana nedostatkom kiseonika, ukoliko respiratorna podrška nije dovoljna. Nenamerna trovanja organofosfatima i karbamatima, koja su naročito česta kod poljoprivrednika koji bez odgovarajuće zaštitne opreme obrađuju njive insekticidima , mogu se završiti i fatalnim ishodom ukoliko se otrovanom u kraćem vremenskom periodu ne obezbedi kiseonik i ne da atropin intramuskularno.
U oftalmologiji se koristi u vidu kapi tokom pregleda ili operacije oka kako bi se proširile zenice i kako oko ne bi reagovalo na svetlost, kao i kod osoba sa ambliopijom (oslabljenim vidom, tzv. “lenjo oko”). Kako ne bi došlo do zloupotrebe od strane pacijenata, difenoksilat se koristi u vidu tableta u kombinaciji sa atropinom za lečenje akutne nespecifične dijareje. Ranije je češće korišćen preoperativno kako bi se prevenirala ili redukovala sekrecija respiratornog trakta u toku operacije. Iako spada u grupu B lekova koji se koriste u trudnoći, atropin ipak može prouzrokovati tahikardiju fetusa, pa ga treba primeniti samo onda kada nema bolje opcije. Proteklih godina su istraživanja pokazala ohrabrujuće rezultate kada je u pitanju primena atropina u prevenciji miopije kod dece i tinejdžera. Atropin je najbolje efekte postigao u koncentraciji od 0,025% i 0,05%, međutim optimalna formulacija i režim lečenja još uvek nisu ustanovljeni, pa će morati da prođe još neko vreme dok se atropinu sa sigurnošću ne pripiše i ova indikacija.
Reference:
McLendon K, Preuss CV. Atropine. In: StatPearls. Treasure Island (FL): StatPearls Publishing; September 21, 2022.
Chierigo A, Ferro Desideri L, Traverso CE, Vagge A. The Role of Atropine in Preventing Myopia Progression: An Update. Pharmaceutics. 2022;14(5):900. Published 2022 Apr 20.
Atropine [Internet]. Uses, Interactions, Mechanism of Action. DrugBank Online.
Bravo! 😎🌱