Svi smo mi, bar jednom, u svom životu imali slomljeno srce zbog neke osobe. Nije najprijatniji osećaj jer smo obično svi tužni, neraspoloženi, izgubljenog optimizma. Nije lako, naravno jer dug je put oporavka, nekolicina čak i posećuje psihologa kako bi lakše podnela taj mučan period. No, šta se dešava kada neko završi na kardiologiji zbog slomljenog srca?
U kardiologiji, sindrom slomljenog srca predstavlja oboljenje miokarda, najčešće kardiomiopatiju leve komore i posledica je naglog stresa i snažnih emocija koje oboleli mogu osetiti u određenom momentu. Na sreću, nije stanje sa kojim se mora živeti.
Najčešći uzroci su, naravno, stres i snažne emocije ali nisu jedini na spisku. Što se tiče snažnih emocija, najčešće su u pitanju tuga, strah ali i bes. Tuga zbog gubitka neke drage osobe ili ljubimca, strah u smislu treme pri javnim obraćanjima, bes i ljutnja zbog nekog konflikta. Što se tiče drugih uzočnika, mogu biti krvarenje, astma, hipoglikemija, saobraćajne nesreće, prelomi kostiju, hirurške intervencije. Čak i neki lekovi poput antišok terapije za anafilaktički šok i teške napade astme kao i neke psihoaktivne supstance, mogu da budu uzrok.
Simptomi su naizgled slični simptomima infarkta miokarda - bol u grudima, malaksalost i vrtoglavica, hladno znojenje, kratak dah. Šta sindrom slomljenog srca razlikuje od običnog infarkta miokarda?
Kao što znamo, infarkt miokarda karakteriše začepljenje koronarnih krvnih sudova i samim tim stvara hipoksiju i nekrozu srčanog tkiva. Kod sindroma slomljenog srca, ne postoji nikakvo začepljenje krvnih sudova, naprotiv, samo je oslabljena leva komora.
Zašto se ovo događa našem srcu?
Kada smo pod velikim stresom, luče se adrenalin i noradrenalin iz nadbubrežnih žlezda kako bi olakšali telu da se bori protiv stresa. Zbog velike količine ovih hormona, srce je preopterećeno, adrenalin ima tendenciju i da ulazi u male koronarne krvne sudove i uzrokuje vazokonstrikciju. Takođe, može da uzrokuje povećanje koncentracije jona kalcijuma koji ulaze u ćelije i posledično izazove nepravilan rad miokarda. Ovi efekti adrenalina su reverzibilni i srce se može vratiti u normalu kroz nekoliko dana ili nedelja.
Sindrom slomljenog srca češće pogađa žene nego muškarce, naročito žene koje su u menopauzi, najčešće zbog gubitka voljene osobe (zamislite kako je izgubiti nekog posle toliko godina ljubavi). Žene u produktivnom dobu pak štiti estrogen, odnosno štiti ih od lošeg uticaja adrenalina. Mada, ovaj sindrom zahvata i osobe koje se leče ili i dalje pate od depresije.
Kao i svaka bolest, ovaj sindrom naravno može da se zakomplikuje, iako se vrlo brzo i uspešno leči. Najčešće kompikacije su plućni edem, aritmije, padovi pritiska pa čak i srčani udar. Leči se vrlo uspešno kardioselektivnim beta-blokatorima, balon pumpom koja se uvede u levu komoru (kod kardiomiopatije) a kod nekih spontano prolazi usled pada nivoa adrenalina.
Nije lako imati slomljeno srce, zato nikada nemojte sebi dozvoliti da neko ili nešto bude vredno vaših suza, nerviranja pa čak i srca, nije vredno jer vaše zdravlje je na prvom mestu! Nikada nemojte dopustiti da vam slome srce, pa i u bukvalnom smislu. Volite svoje srce jer i ono voli vas, naročito srećne.
Reference:
Comments