Babinski refleks

Babinski refleks (plantarni refleks) je test kad ti neko stimuliše taban određenim predmetom i posmatra kako će reagovati tvoj palac. Već više od 100 godina ovo je jedan od ključnih dijelova neurološkog pregleda, te iako se povremeno vodi rasprava o njegovoj pouzdanosti, i dalje se koristi svakodnevno.

Joseph Babinski

Joseph François Félix Babinski (1857–1932) bio je francuski neurolog poljskog porijekla. 22. februara 1896. objavio je svoje prvo zapažanje o “reflexe cutané plantaire” – plantarnom kožnom refleksu, koji je kasnije postao poznat kao Babinski znak. On ga je prvobitno zvao “fenomen prstiju na nogama” (phénomène des orteils), ali danas ga svi znaju po njegovom prezimenu.

Šta posmatramo?

U normalnim okolnostima, kad neko stimuliše (prođe štapićem ili sličnim predmetom) donji dio tvog tabana, prsti će se saviti prema dole - to je tzv. fleksija. Međutim, kod pozitivnog Babinskog znaka dešava se suprotno: palac se podiže (dorzifleksija), često uz lepezasto širenje ostalih prstiju. Ova reakcija se najčešće javlja kod pacijenata sa oštećenjem piramidalnog puta, odnosno kortikospinalnog trakta, sistema nervnih vlakana koji povezuje mozak i kičmenu moždinu i kontroliše pokrete.

Kako funkcionišu refleksi?

Refleksi su tu da nas zaštite. kad osjetiš bol ili neugodan stimulus, tijelo reaguje automatski da se skloni od izvora. Plantarni refleks je jedan od tih zaštitnih mehanizama. Kod zdravih odraslih osoba, stimulacija tabana aktivira receptore u koži, signal putuje preko nervnih vlakana do kičmene moždine, a zatim se vraća nazad do mišića, i prsti se savijaju.

Pogledaj ovaj kratki video da u potpunosti razumiješ mehanizam odvijanja svakog refleksa.

Kako se izvodi Babinski refleks?

Pacijent leži na leđima, stopalo se lagano fiksira, a ispitivač drži predmet (npr. dršku refleksnog čekića) i povuče liniju po vanjskoj ivici tabana, od pete prema prstima, pa skrene prema unutrašnjem dijelu stopala. Pokret se radi polako (5–6 sekundi), bez pritiskanja. Ako palac ide gore, to je pozitivan znak.

Ali treba razlikovati pravi Babinski znak od lažnog: npr. kad se palac pomjeri zbog drugih mišića, ili kada se čini da ide gore jer su ostali prsti otišli dole.

Zašto je klinički bitan?

Ono što ovaj refleks čini važnim je to što nam pouzdano može ukazati na oštećenje kortikospinalnog puta. Može se vidjeti kod:

• Tumora mozga ili kičmene moždine

• Krvarenja ili infarkta mozga

• Multipla skleroze

• Teške hipoksije

• Hipoglikemije

• Anestezije

Kada može da se javi iako nema neurološkog oštećenja?

Babinski znak kod odraslih uglavnom znači neki vid oštećenja piramidalnog puta, ali postoje i situacije kad se može javiti bez oštećenja mozga ili kičmene moždine:

• Kod djece mlađe od godinu dana (nervni sistem im još sazrijeva)

• U dubokom snu ili komi

• Poslije generalne anestezije

• Nakon epileptičnog napada

• Kod teške hipoglikemije

• Nakon ekstremnog fizičkog umora ili maratona

• Kod intoksikacije alkoholom ili određenim lijekovima (npr. barbiturati, skopolamin)

Naravno, uvijek postoji izuzetak: ponekad ljudi sa dokazanim oštećenjem piramidalnog sistema imaju normalan refleks, a ponekad se ekstenzija palca vidi i kad nema oštećenja. Zato se Babinski znak nikad ne posmatra izolovano, već u kontekstu ostatka neurološkog pregleda.

Ovaj tekst je edukativnog karaktera. Ako primijetiš bilo kakve promjene u osjećaju, pokretima ili imaš simptome koji te brinu, potraži savjet ljekara.

Reference

• https://www.physio-pedia.com/Babinski_Sign

• Babinski J (1896) Sur le reflexe cutane plantaire dans certaines affections du systeme nerveux central. Comptes rendus des Seances et Memoires de la Societe de Biologie, 207-208

---