“Intelligence entails a strong mind, but genius entails a heart of a lion in tune with a strong mind.” — Criss Jami
Zamislite lavlje srce kao školjku u čijem središtu kao najdragoceniji biser leži ključ uspeha. Ako je lav zahvaljujući njemu osvojio i zadržao presto u carstvu životinja, da li bi lozinka “strong mind” njegovoj rođaki iz carstva gljiva mogla otključati istu poziciju? I zašto baš “strong mind”?
Sasvim je opravdano što je od svih poznatih gljiva upravo lavlja griva (Hericium erinaceus) najčešća meta istraživača. Ona nema građu klasične gljive, već se sastoji od klupka dugih belih niti koje podsećaju na lavlju grivu, pa otuda i njen naziv. Zbog izgleda je nemoguće pomešati je sa nekom drugom gljivom, mada se ona i ne nalazi zajedno sa njima, jer raste izdvojena visoko na bukovom ili hrastovom drveću. Ima slatkast ukus, nalik jastogu. Jedinstvena, nigde drugde osim na vrhu i uvek u centru zbivanja- ima tu više razloga za njen naziv osim samog izgleda. Nekima to nije bilo dovoljno, pa su joj smislili nova imena- bradati zub, jež pečurka, majmunska glava, ali i “gljiva 21. veka” što ćete i sami pomisliti na kraju priče.
Prapostojbina joj je Azija, a prve, ali možda i najvažnije korake je napravila upravo u tradicionalnoj kineskoj medicini jer se još tada znalo da ima blagotvorno dejstvo na pet unutrašnjih organa: jetru, slezinu, pluća, srce i bubrege. Budistički monasi su često koristili prah lavlje grive kako bi povećali fokus tokom meditacije. Iako je najpre bila prikupljana kao samonikla, 1988. godine je u Kini započelo kontrolisano uzgajanje lavlje grive. Koji su to benefiti učinili potražnju za lavljom grivom tako naglom i neuhvatljivom?
Lavlja griva sadrži hericenone i erinacine, dve vrste jedinjenja koja stimulišu rast i podstiču oporavak moždanih ćelija, što je značajno jer starenjem opada sposobnost moždanog tkiva da raste i stvara nove veze. Osim dvostruko većeg rasta neurona koji je zabeležen u eksperimentu na miševima, lavlja griva ima značajnu ulogu u zaštiti od Alchajmerove bolesti koja uzrokuje progresivni gubitak pamćenja, a ako je pak ova bolest već uzela maha, lavlja griva će zaštititi neurone od štetnog dejstva plakova beta-amiloida koji se tada pojačano stvaraju i nakupljaju. Istraživanjem na ljudima sa blagim stepenom Alchajmerove bolesti je pokazano da konzumiranje 1 grama gljive dnevno tokom 49 nedelja značajno poboljšava kognitivne sposobnosti.
Još jedan značajan efekat lavlje grive na nervni sistem je smanjenje simptoma anksioznosti i depresije. Mehanizam dejstva ima dvostruko objašnjenje: s jedne strane se smatra da je za ovaj efekat zaduženo njeno antiinflamatorno (protivupalno) dejstvo, a sa druge strane lavlja griva poboljšava funkciju hipokampusa, dela mozga koji je zadužen za prisećanje i emocionalni odgovor na događaje. Bolja funkcija hipokampusa ujedno znači i smanjenje pomenutih simptoma. “Poješću sve kolačiće, tebi u inat neću biti anksiozna!” bi bio prikladan naziv studije čije su ispitanice bile žene u menopauzi. One su nakon mesec dana konzumiranja kolačića od lavlje grive potvrdile da se osećaju mnogo manje anksiozno nego ranije. Da li je to bio zaista realni efekat ili su se osećale bolje samim tim što su jele kolačiće, saznaćemo kad bude sprovedeno više istraživanja na ljudima.
Lavlja griva smanjuje šansu za pojavu želudačnog ulkusa inhibicijom rasta bakterije Helicobacter pylori. Interesantno je da na dve inflamatorne bolesti creva lavlja griva drugačije deluje: kod ljudi sa ulceroznim kolitisom se nakon 3 nedelje korišćenja lavlje grive značajno smanjuju prateći simptomi i poboljšava kvalitet života, dok kod ljudi obolelih od Kronove bolesti ne postiže značajne efekte.
Hericenon B je odgovoran za antikoagulaciono dejstvo lavlje grive, što smanjuje šansu za pojavu srčanog ili moždanog udara. Primenom lavlje grive se reguliše metabolizam masti i smanjuje nivo triglicerida, pa se iz priloženog može zaključiti da je blagotvoran efekat na kardiovaskularni sistem višestruk. Ova supergljiva bi mogla biti korisna i dijabetičarima, s obzirom na to da blokadom enzima alfa-glukozidaze snižava nivo šećera u krvi.
Eksperiment u kom su bili pomešani ekstrakt lavlje grive i humane ćelije karcinoma je pokazao da ove ćelije brže umiru, dok je eksperiment na miševima sa karcimomom debelog creva pokazao da je uzimanje ekstrakta smanjilo širenje karcinoma na pluća za čak 69%!
Može se reći da većinu ovih korisnih efekata na plećima nose upravo antiinflamatorna i antioksidativna jedinjenja kojih lavlja griva ima u izobilju. Kruna zdravlja je jak imunitet, s obzirom da se organizam svakodnevno suočava sa mnogobrojnim izazovima od kojih ga nešto mora zaštititi. Lavlja griva na sebe preuzela i tu ulogu, štiteći nas od malih, zločestih patogena i drugih pošasti.
Međutim, postoji i druga strana medalje. Iako je lavlja griva tema mnogobrojnih studija, neki efekti su proučeni samo na životinjama, što znači da efekat kod ljudi može, ali i ne mora biti isti. S obzirom da se lavlja gljiva najviše koristi za ublažavanje simptoma Alchajmerove bolesti, anksioznosti i depresije, može se reći da je u tom domenu zasigurno opravdala očekivanja. Kod ljudi zasad nisu zabeležena značajna neželjena dejstva (sem osipa i otežanog disanja kod onih koji su inače alergični na neku vrstu gljiva). Najčešće se nalazi u formi tableta, kapsula, tinkture ili praha, a preporučena dnevna doza je od 3 do 5 grama, što se koriguje u skladu sa potrebama i karakteristikama korisnika.
Iako je proteklih godina dosta napredovala i dostigla visoko mesto u svetu medicine, lavlja griva će morati još da dokazuje svoju dobronamernu prirodu ne bi li ponosno sedela na tronu, rame uz rame sa svojim pandanom iz carstva životinja. Nije slučajno nazvana nadom 21. veka, njeno vreme tek dolazi.
Reference:
Prvi put čujem da postoji ova vrsta gljive i izuzetno sam očarana da ima tako širok spektar dejstava! Svaka čast za ideju. 🤍