Kad bih vas pitala šta je ljubav - šta biste odgovorili?
Zapamtite šta ste rekli, a pri tome upitajte isto prvu osobu pored vas i uporedite vaše odgovore. Shvatićete da ljubav predstavlja jedan „blank space“ koji svi popunjavamo na svoj način, na osnovu svoje trenutne percepcije. Međutim ljubav kao takva, iako omiljena u našim životima, je podložna raznim stigmama. Odlikuje se velikim bogatstvom i raznolikošću našeg unutrašnjeg svijeta te ju je jako teško tačno definisati.
Kako nešto može da bude toliko misteriozno, a toliko očigledno?
Mnogo puta sam čula, a i pročitala u knjigama, i to stručnim, kako je ljubav najvažnija emocija. Kojim se mi to osnovama vodimo da dajemo sebi za pravo da izdvajamo jednu emociju od druge i pritome da ih klasifikujemo kao bitne i manje bitne. Čisto stigmatizacije radi, a i sopstvenog rada i truda na sebi tokom psihoterpijskog procesa, voljela bih da naglasim DA SU SVE EMOCIJE BITNE.
Daleko od toga da neka emocija nije više prijatna i manje prijatna, te da mogu da postoje dominante emocije, npr. emocija tuge kada izgubimo neku voljenu osobu ili emocija ljutnje kada neko pređe našu granicu.
I daleko od toga da ljubav nije bitna.
Međutim ono što ljubav čini toliko jedinstvenom jeste zaista to što ona nije zasebna emocija, već sačinjava skup emocija.
Kao što muzika nije zaseban zvuk već skup zvukova. Objasnit ću vam zašto baš ovo poređenje. Ljubav je dakle stanje intenziviranih emocija.
Da bih vam olakšala kako to da shvatite, zamislite da ste neki žičani instrument, može biti bilo koji npr. violina, gitara, violončelo, čak i gusle ako to odgovara opisu vašeg emotivnog svijeta. Jedna žica – jedna emocija. Kada ste u stanju ljubavi te žice su čvrsto zategnute, te su pod jačom tenzijom i stoga su reaktivnije na draž.
Tako da mnogo je vjerovatnije kada ugledate voljenu osobu da ćete osjetiti intenzivniju radost nego kada ugledate nekog stranca, voljena osoba će vas mnogo lakše rastužiti i mnogo više naljutiti nego obični prolaznik.
Kada nekoga volite puštate ga u svoj lični i autentični prostor. A ima li išta ličnije i autentičnije od naših emocija? Mi otvaramo portal za ulazak u naš svijet emocija i puštamo voljenu osobu da prstima lagano povlači po našim žicama i sklada muziku u nama, zvanu Ljubav.
Comments