Interakcije hrane, lekova i dijetetskih suplemenata

Emilija Ranković
May 27
3 min read

Razumevanje interakcija između lekova, dijetetskih suplemenata i hrane ima značajnu ulogu u savremenoj farmakoterapiji. Iako se lekovi propisuju sa jasnim terapijskim ciljem, njihova efikasnost i bezbednost mogu biti značajno kompromitovani ako se uzimaju zajedno sa određenim namirnicama ili suplementima koji utiču na njihovu apsorpciju, metabolizam ili izlučivanje.

Interakcije mogu dovesti do smanjenog dejstva leka, povećanja rizika od neželjenih efekata, pa čak i ozbiljnih zdravstvenih komplikacija. S obzirom na to da veliki broj ljudi istovremeno koristi više lekova i suplemenata, poznavanje najčešćih i najvažnijih interakcija je ključno za očuvanje zdravlja i pravilno sprovođenje terapije.

U nastavku su opisane najčešće interakcije koje se javljaju u praksi, kao i jednostavni saveti kako ih prepoznati i rešiti.

Mleko i antibiotici (npr. tetraciklini, fluorohinoloni)

Problem: Kalcijum iz mlečnih proizvoda može da veže aktivnu supstancu leka i tako smanji njegovu apsorpciju.
Rešenje: Antibiotik uzimati 1–2 sata pre ili 2–3 sata nakon mlečnih proizvoda.

Grejpfrut i statini

Problem: Grejpfrut sadrži supstance koje inhibiraju enzim CYP3A4 u jetri, što može dovesti do jako visokih koncentracija leka u krvi i povećanog rizika od neželjenih dejstava.
Rešenje: Izbegavati grejp i njegov sok tokom terapije statinima.

Vitamin K i varfarin

Problem: Hrana bogata vitaminom K (npr. spanać, brokoli, kelj) može smanjiti dejstvo varfarina.
Rešenje: Važno je održavati stabilan unos vitamina K, bez naglih promena. Posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom oko preporučenog dnevnog unosa vitamina K, tokom antikoagulantne terapije.

Alkohol i lekovi

Analgetici i antipiretici
Alkohol u kombinaciji sa paracetamolom može potencirati oštećenje jetre. Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) kao što su ibuprofen, diklofenak i acetilsalicilna kiselina povećavaju rizik od iritacije želuca, krvarenja i čira.

Antibiotici
Kombinacija alkohola i metronidazola može izazvati mučninu, povraćanje, crvenilo lica, lupanje srca itd. Interakcija alkohola i cefalosporina daje slične reakcije.
Antihistaminici (protiv alergije)

Loratadin i cetirizin mogu izazvati pospanost što alkohol dodatno pogoršava.

Lekovi za spavanje i smirenje
Alkohol pojačava sedativni efekat benzodiazepina (npr. diazepam, lorazepam), što može dovesti do respiratorne depresije. Interakcija “Z-drugs” (npr. zolpidema) i alkohola, slično benzodiazepinima, takođe može dovesti do respiratorne depresije.
Antidepresivi i antipsihotici
Triciklični antidepresivi (npr. amitriptilin) u kombinaciji sa alkoholom mogu doprineti sedaciji i srčanim problemima.
Inhibitori monoaminooksidaze (iMAO) mogu izazvati hipertenzivnu krizu.
Antipsihotici (npr. haloperidol, klozapin) povećavaju sedaciju.
Antiepileptici
Alkohol u kombinaciji sa fenitoinom i karbamazepinom može smanjiti prag za napade ili pojačati neželjena dejstva.
Antikoagulansi
Kombinacija alkohola i varfarina može povećati rizik od krvarenja ili tromboze.
Insulin i oralni antidijabetici
Alkohol u kombinaciji sa oralnim antidijabeticima poput glimepirida i gliklazida može izazvati hipoglikemiju.
Antihipertenzivi
Kombinacija alkohola i antihipertenziva može dovesti do vrtoglavice ili nesvestice.

Gvožđe i kafa/čaj

Problem: Polifenoli iz kafe i čaja ometaju apsorpciju gvožđa.
Rešenje: Suplement gvožđa uzimati na prazan stomak, uz čašu vode ili sa vitaminom C. Izbegavati mlečne napitke, kafu i čaj, sat vremena pre i posle.

Levotiroksin i kafa/antacidi/kalcijum/gvožđe

Problem: Kofein iz kafe, antacidi, kalcijum i gvožđe mogu smanjiti apsorpciju levotiroksina u gastrointestinalnom traktu, što može dovesti do smanjenog terapijskog efekta leka kod osoba sa hipotireozom.
Rešenje: Levotiroksin treba uzimati ujutru, na prazan stomak, sa čašom vode, najmanje 30 do 60 minuta pre unosa hrane i pića.

Magnezijum i antibiotici (npr. fluorohinoloni, tetraciklini)

Problem: Suplementi magnezijuma mogu smanjiti apsorpciju pojedinih antibiotika.
Rešenje: Razmak od najmanje 2 sata između suplementa magnezijuma i antibiotika iz grupe fluorohinolona i tetraciklina.

Diuretici i kalijum

Problem: Neki diuretici pospešuju eliminaciju kalijuma, dok drugi (npr. spironolakton) mogu izazvati njegovo zadržavanje.
Rešenje: Prilagoditi unos hrane bogate kalijumom (banane, krompir, paradajz) u zavisnosti od tipa diuretika i posavetovati se sa lekarom ili farmaceutom.

Digoksin i hrana bogata vlaknima

Problem: Veliki unos dijetnih vlakana (npr. integralne žitarice, mekinje, povrće, mahunarke) može smanjiti apsorpciju digoksina u crevima, čime se smanjuje njegova bioraspoloživost i terapijski efekat.
Rešenje: Pacijenti koji su na terapiji digoksinom treba da održavaju podjednak unos vlakana, bez naglih povećanja ili smanjenja. Preporuka je da se digoksin uzima na prazan stomak, 1 sat pre ili 2 sata posle obroka, kako bi apsorpcija bila uspešna.

MAO inhibitori i tiramin

Namirnice bogata tiraminom (npr. zreli sirevi, crveno vino, suhomesnati proizvodi, fermentisana hrana) mogu izazvati hipertenzivnu krizu kod osoba koje koriste MAO inhibitore (inhibitori monoaminooksidaze).
Rešenje: Tokom terapije MAO inhibitorima izbegavati namirnice bogate tiraminom. U slučaju sumnje na interakciju (npr. iznenadna jaka glavobolja, crvenilo lica, ubrzan puls), potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.

Interakcije između hrane, lekova i dijetetskih suplemenata mogu imati veliki uticaj na efikasnost i bezbednost terapije. Konsultacija sa farmaceutom ili lekarom može pomoći kako bi se izbegli neželjeni efekti i osigurao maksimalan terapijski efekat.

Tekst je informativnog karaktera. Ukoliko primetiš simptome, možeš se posavetovati sa farmaceutom ili lekarom.