top of page
Search

Vitamin D

Vitamin D

Vitamini su tako nazvani jer su vitalni za život - svakodnevno ih moramo unositi, jer od njih zavise mnogi procesi u našem tijelu. Jedno od takvih vitalnih jedinjenja jeste vitamin D. Ovaj vitamin spada u grupu vitamina koji su rastvorljivi u mastima (zajedno sa vitaminima K, E i A).


Specifičan je iz razloga što se ne uklapa potpuno u definiciju vitamina, jer naš organizam zapravo stvara ovaj vitamin. Da li to znači da ga ne moramo unositi hranom? Pa, da i ne.


Jeste, u našoj koži se stvara jedinjenje koje nazivamo provitamin D, ali ako cijeli dan provedemo u mračnoj prostoriji, provitamin neće se pretvoriti u vitamin D. Dakle, za ovo pretvaranje je neophodno izlaganje sunčevoj svjetlosti, tačnije UV zračenju. Treba napomenuti da prozorska stakla blokiraju većinu UV zraka, tako da džaba ti sunčan dan, ako cijeli dan sjediš u kući.


Dobra vijest je da ovaj vitamin možemo unositi i putem nekih namirnica, tako da se ne moramo oslanjati isključivo na sunčane dane.


Iz porodice vitamina D najvažniji su nam:

  • Vitamin D2 (ergokalciferol)

    • nastaje iz provitamina ergosterola (gljive) 🍄

  • Vitamin D3 (holekalciferol)

    • nastaje iz provitamina 7-dehidroholesterola (stvara se u koži) 🖐️


I jedan i drugi oblik vitamina se mogu koristiti kao suplementi, ali većina istraživanja ukazuje na to da su suplementi sa vitaminom D3 dosta efikasniji u podizanju nivoa ovog vitamina.


 
 

Ovo su neke od namirnica koje možemo koristiti kao izvor vitamina D:

Namirnica (100g)

Vitamin D (μg)

Internacionalne jedinice (IU)

Dimljeni losos

17,1 μg

708 IU

Tunjevina (u konzervi)

6,7 μg

268 IU

Sardina (u konzervi)

4,8 μg

192 IU

Svježe jaje (2)

2 μg

80 IU

Mlijeko (2%)

1 μg

40 IU

Čedar sir

0,6

24 IU

Šampinjoni

0.2 μg

8 IU

Metabolizam vitamina D


Aktivacija vitamina D (vatramedicine.com)

Vitamin D, bilo da smo ga unijeli hranom ili je nastao u koži tokom izlaganja sunčevoj svjetlosti, putuje krvotokom do jetre i bubrega, gdje se pretvara u svoj aktivni oblik. Pored normalne funkcije jetre i bubrega, bitan kofaktor za aktivaciju vitamina D je magnezijum. Već sam pomenuo da vitamin D spada u grupu vitamina koji su rastvorljivi u mastima. To nam je značajno ako uzimamo suplemente ovog vitamina, jer se najbolje apsorbuje ako ih uzimamo uz obrok - tačnije, obrok bogat mastima.


Uloge vitamina D


  • Na nivou bubrega omogućava resorpciju kalcijuma i fosfata;

  • U tankom crijevu indukuje sintezu kalcijum vezujućeg proteina (CaBP), te se na taj način omogućava resorpcija kalcijuma iz crijeva;

  • Djeluje na ćelijsku diferencijaciju, spermatogenezu, ovulaciju, laktaciju, imunogenezu.

  • U kostima indukuje stvaranje osteokalcina (za koji smo rekli da je vitamin-K zavisni vezujući protein) koji utiče na mineralizaciju koštanog tkiva;

  • U pankreasu olakšava sekreciju insulina;

  • Reguliše renin-angiotenzin sistem;

  • Osigurava normalan razvoj skeletnih mišića, poboljšava mišićnu snagu;


 
 

Deficit vitamina D


Deficit vitamina D nastaje zbog:

  • neadekvatne ishrane i slabog izlaganja sunčevoj svjetlosti;

  • poremećaja u apsorpciji;

  • oboljenja jetre i bubrega;

  • neadekvatnog odgovora ciljnih ćelija;

  • primjene lijekova koji povećavaju razgradnju vitamina D (fenobarbiton).


Hipervitaminoza


Inicijalni znaci toksičnosti vitamina D nastaju zbog hiperkalcijemije: slabost, muka, gađenje, povraćanje, proliv. Zatim dolazi do poremećaja bubrežne funkcije (poliurija, polidipsija, nokturija, proteinurija). Produžena hiperkalcemija može dovesti do taloženja kalcijuma u mekim tkivima (nefrokalcinoza, diseminovana ateroskleroza, kalcifikacije u srcu, plućima, koži).


Dnevne potrebe za vitaminom D


Ovako izgledaju preporuke za dnevni unos vitamina D, što bi trebalo zadovoljiti potrebu za ovim vitaminom kod većine zdravih osoba:

Starost

Vitamin D (μg)

Vitamin D (IU)

0-70 godina

15 μg

600 IU

70+ godina

20 μg

800 IU

Suplementi vitamina D u sebi obično sadrže mnogo veće količine vitamina D od onih koji su potrebni za svakodnevno funkcionisanje. Ukoliko koristiš suplemente, nemoj se brinuti ako oni sadrže veće vrijednost od preporučenog dnevnog unosa, ali opet je veoma bitno da ga ne uzimamo previše, zbog mogućih neželjenih efekata na naš organizam. Istraživanjima pokazuju da postoji gornja granica za dnevni unos ovog vitamina koju ne bismo trebali prekoračiti.


Preporuke za gornju granicu dnevnog unosa vitamina D izgledaju ovako:

Starost

Vitamin D (μg)

Vitamin D (IU)

0-6 mjeseci

25 μg

1000 IU

7-12 mjeseci

38 μg

1500 IU

1-3 godine

63 μg

2500 IU

4-8 godina

75 μg

3000 IU

9 i više godina

100 μg

4000 IU

Dakle, ako uzimaš suplemente na svoju ruku, nikako ne bi trebalo prelaziti granicu od 4000 IU/dnevno. Neki izvori navode da bi ta granica mogla biti i niža, odnosno da se ne uzima više od 1000 IU/dnevno, što u suštini i zadovoljava dnevne potrebe za ovim vitaminom. Još uvijek istražujemo detaljno ovaj vitamin i njegove efekte na tijelo, tako da je teško reći koja je optimalna doza za suplementaciju. Trebaš imati na umu da tokom sunčanih dana proizvodimo značajne količine vitamina D, te ako u ishranu uvrstiš namirnice kao što su riba, jaja, mlijeko i gljive - nema potrebe za suplementacijom tokom ljeta, odnosno dokle god ima sunčanih dana.


Ovaj članak služi za edukativne svrhe. U slučaju da osjetite neke tegobe, ili želite savjet vezano za suplementaciju, posjetite svog ljekara.


Reference

 

Comments

bottom of page